Funkcije višeg reda predstavljaju složenije funkcije koje vam omogućavaju da koristite postojeće i kreirate nove funkcije. Ovde možete videti kako vam to omogućava funkcionalno programiranje u C# jeziku.

Prošlo je skoro tri decenije od kada su Jesper Balser, Peter Bang i Torben Wind osnovali kompaniju PC&C i pokrenuli razvoj jednog od najboljih ERP sistema današnjice, prvobitno nazvanog PC Plus, a ubrzo posle rebrendiranog kao Navision. Inspirisan blog postom mog kolege Miloša Rajčevića i wiki stranice Dynamics Users o istoriji Nav-a, rešio sam da vam predstavim ovaj odličan proizvod kroz hronološki pregled verzija  i bitnih dogadjaja sa kratkim opisom funkcionalnosti koje su sa njima dolazile. Takodje, bez poznavanja istorije razvoja jedne platforme, teško možete odrediti u kom smeru će dalje ići njen razvoj i da li je ona vredna vašeg kapitala i vremena, što zaista mislim da Dynamics Nav jeste.

Asinhrono programiranje se razlikuje od sinhronog po tome što možete pozvati neku metodu i nastaviti da radite drugi posao dok se ona ne završi. Funkcionalno programiranje se odlično uklapa u ovaj koncept.

U slučaju da imate klasu kojoj želite da dodate neke metode obično morate da  direktno menjate kod ili da izvedete potpuno novu klasu koja će naslediti sve metode trenutne klase i u kojoj ćete dodati novu metodu.

Ovde možete videti neke elegantnije načine za proširivanje klasa u C# jeziku.

Ovde su opisane neke napredne tehnike koje možete koristiti u funkcionanom programiraju u C# jeziku. Konkretno ovde možete videti kako se mogu primeniti generici prilikom pisanja generičkih funkcija.

Pored mogućnosti koje vam pruža za objektno orijentisano programiranje, C# vam omogućava da iskoristite i prednosti funkcionalnog programiranja. U ovom blogu možete videti šta možete da uradite sa C# funkcijama i kako da ih najlakše iskoristite u kodu.

Language INtegrated Queries (LINQ) je proširenje C# jezika koje vam znatno olakšava programiranje. Ovde možete naći neke korisne LINQ primere.

Osnovna ideja CUDA programiranja je da se iskoriste procesori unutar grafičkih kartica za složenije proračune i da se simultanim izvršavanjem određenog skupa operacija na velikom broju niti (paralelno) ubrza sam proračun. Ali kako znati da li su svi resursi u potpunosti iskorišćeni i da li postoji neki segment koji bi mogao da radi bolje i brže ? U ovom blogu pisaću o jednom od načina analize efikasnosti i zaključcima do kojih se može doći.

U ovom blogu pisaću o slepim pretragama. Pored opisa, biće date i njihove grafičke predstave, kao i primeri implementacije ovih pretraga.

ASP.NET MVC aplikacije omogućavaju da jednostavno napravite  bilo kakve web aplikacije. Pored toga dobra strana MVC aplikacija je to što prilikom generisanja HTML-a imate kompletnu nad kodom koji je generisan. Za razliku od nekih drugih platformi gde jednostavno ne možete da utičete da li će biti generisan validan ili nevalidan HTML, da li se može u HTML ubaciti neki specifični atribut ili tag u MVC projektima je to izuzetno lako.

Ovaj način rada se odlično uklapa sa JQuery JavaSkript bibliotekom pošto ona uvek zahteva čist i validan HTML uz eventualno neki atribut kog treba ubaciti u stranu. Ovde možete videti kako se ova kombinacija može iskoristiti da napravite napredne korisničke interfejse.